Ognjena kapija
Stiven Presfild

Hrabrost, čast, nepokolebivost, spremnost na samožrtvovanje radi viših vrednosti.... Sve ove osobine su nešto čemu se divimo i što kod većine izaziva poštovanje. Ove teme su obrađene u brojnim književnim delima. Ipak, u nekom momentu zapitamo se gde je izvorište ovih tema, odakle su potekle, šta znače neke od fraza koje pisci takvih dela navode. Pošto moderna evropska kultura svoje nasleđe duguje antičkoj Grčkoj i Rimu, u tim civilizacijama možemo i naći izvore pomenutih ideala.

Njegoš kaže da su se najveće vojskovođe njegovog doba izljuljale iz Belonine kolevke. Poznavalac antike uočiće jasnu simboliku. Belona je bila boginja rata, po drugim tumačenjima, sestra ili žena Marsa, boga rata. Termopili su simbol neupitne hrabrosti, rodoljublja i žrtve. Odrednica su takozvane odsudne hrabrosti.

Sa Bitkom kod Termopila upoznaje nas američki savremeni pisac Stiven Presfild u romanu “Ognjena kapija”. Presfild nam priča o Sparti i Spartancima, njihovom načinu života i životnoj filozofiji. U ovom delu upoznajemo se sa jednostavnim i surovim pristupom životu, koji su baštinili Spartanci. Zanat koji su najbolje izučili bio je rat. Oštar prisup životu i disciplina izgradili su najbolje ratnike antičkog sveta, koji su i danas sinonim za nekog hrabrog i nepokolebljivog.

Sa druge strane, na vrednosti antičke Grčke, iz koje će kasnije izrasti ono što mi danas zovemo zapadnom demokratijom, nadirala je druga kultura, predvođena persijskim vladarem Кserksom. On je pokrenuo veliku vojsku, koja se broji milionima, mada današnje umerenije procene kažu da je brojala dvesta do trista hiljada vojnika. Njemu će se suprotstaviti mala, ali odabrana vojska, najbolji od najboljih, najhrabriji od najhrabrijih. Persijanci će, ako žele da pokore helenski svet, morati da prođu kroz Termopile, tople izvore, a ispostaviće se da je taj klanac “ognjena kapija” za vojsku Njegovog Veličanstva, kako narator, preživeli Grk, naziva persijskog vladara.

Spartance će u boj povesti Leonida, sin lava. Njagovo ime je jasna simbolika hrabrosti. Termopili su odabrani kao mesto gde će sačekati persijsku vojsku zbog toga što je tu bilo moguće koliko toliko neutralisati persijsku brojčanu nadmoć. Obezbeđeni su i zaobilazni putevi, kojima bi Persijanci mogli zaobići Grke. Naspram nekoliko stotina hiljada Persijanaca stalo je, po procenama istoričara, oko pet hiljada Grka. A na čelu Grka bili su najbolji, trista spartanskih ratnika.

Presfild nas vešto vodi kroz radnju i uvodi u ratni logor Spartanaca uoči same bitke. Junaštvo i čast uvek idu zajedno. Iako su mnogi mladi i neoženjeni Spartanci dopuštali sebi uživanje, najhrabriji od njih －po imenu Dijenek, ostao je veran svojoj supruzi, koja je ostala kod kuće. On je na izveštaj izviđača da persijska vojska strelama pomrači Sunce odgovorio :”Onda ćemo se boriti u hladu.”

Spartanci su se žrtvovali do poslednjeg. No, njihov primer nadahnuo je ceo helenski svet da se ujedini i da u nastupajućim okršajima pobedi Perisju i sačuva svoje vrednosti.

Na mestu gde se odigrala bitka nalazi se spomenik Leonidi, sa natpisom njegovog odgovora Кserksu na poziv da Spartanci predaju oružje. Odgovor je lakonski i glasi: “Dođi i uzmi ga!” ( grčki: μολὼν λαβέ, latinski: molon labe). Na drugom, starom spomeniku, zapravo običnom kamenu, uklesane su reči pesnika Simonida: ”Putniče, kad stigneš Spartancima, reci im da padosmo verni njihovim zakonima!” Za briljantan opis ovih događaja Presfild je postao počasni građanin Sparte, malenog grčkog gradića, nedaleko od mesta gde se nalazila drevna Sparta.



Prilog je preuzet sa: https://pixabay.com/photos/leonidas-thermopiles-greece-318953/