Ruke

Ruke čovekove… To je oružje svačije. Kad gledam ruke, šake nečije, tako mi se čine čudnovato, tako tiho i čarobno. Ko zna šta su te ruke radile. Ko zna čime su se bavile, šta li su postizale. Rukama se upravlja. One su divne, a oblik je šake jako lep, elegantan, mnogo je simbolike u njima. Ruke su kao Bogu što je moć. Na šaci se čita sudbina, šta ćeš raditi u budućnosti s njima. Da nemamo ruke, ne bi stvorili ovo što jesmo do sada, ne bismo mogli, ne bismo umeli... Ruke su zaslužne za sve, njima smo se uzdigli iz blata i prašine i uspravili kičmu, evoluirali. Njima smo se branili i osvajali, ruke su apsolutna moć čovekova, jer u njima je sve. One sadrže dodir, a dodir mnogo toga znači. Najgora stvar, i ujedno najužasnija, jeste kada čujem za seciranje tih divnih stvorenja... O da, u mojoj glavi, one su postale stvorenje za sebe. Ivo Andrić ih je opisao u "Razgovoru sa Gojom", kao da nisu deo tela, on u njima vidi nešto više.. Ruka umetnikova je "ruka koja stvara"... Upravo! Ruka jeste tvorac! Apsolutni tvorac svega čojvekovog! Ruka u sebi ima, pored nerava i mesa, svu silu čovečanstva. Zato uči svoje ruke tehnikama, budi im dobar učitelj i one će ti za celog života služiti...

Autor teksta i fotografije: Katarina Marković