Pesma Mine Simendić IIIG objavljena je u 15. broju časopisa “Ogledalo”. Saradnja između naše škole i redakcije časopisa “Ogledalo” nastavlja se kroz konkurse koje redakcija raspisuje.


PROGON
HVALOSPEVA

Verujemo,
Stuštiće se sunce i na Slovene,
na našu umrlu dvojinu i prokletu jedninu.
Oh, radosti, oh, mučenog blaženstva,
Vašega imena, što ga pod maskom držim,
Te ga ponekad, kao kradom, prikrajam uz moje.
Čitava plemena provode zime po memljivim
salama,
Svi do poslednjeg divljaka
Poglede su uprli u tapacirana vrata.
Postajem nedijegetski kadar u sopstvenoj
sreći,
Onoj koja se zgrušava, skuplja u jata,
Кao u staračke pege na rukama rimskih
sveštenika,
Progonitelja nas, izopačenih,
Što smo se prostodušno divili suncu.
Sad kao da grešna bivam i dok Vas samo
posmatram,
Pokušavajući da upamtim Vaš izbezumljeni
lik,
U glavi pravim bakrorez, po kojem posle,
Кao sa klišea, mogu da Vas crtam…
A ja ne persiram bogovima, ni svojim, ni
tuđim;
Izgubljeni u nepreglednim stepama
podrugljivog,
Na distanci između tog podilaženja i onog
svirepog tepanja,
Nahodimo se bezglavo prateći zvezde, vrteći
se ukrug;
Zvezde u svojoj glavi, crvotočine u lobanji
Кroz koje, na platno, prodire delimična
slika sveta.
75
Neotesani u svojoj sumanutoj sreći,
Za nas svako proleće postaje godina nulta,
Svake godine bogove sahranjujemo među lipe
u cvatu,
Da se bez rake dave u prezasićenom,
lepljivom vazduhu,
Na radost naroda, dok grozničavo gradimo
nove toteme,
Tupo urdarajući u sopstvene šupljine.
Živimo u doba borbe protiv hvalospeva,
U doba izbijanja klinova iz zidova,
Кada kašikama stružemo pozlatu sa ikona,
U bolesnom grču misli, u bezočnoj želji da
obožavamo,
Gradeći sopstveni imaginarium solaris,
Кad nam ništa drugo ne bejaše dozvoljeno.

Mina Simendić
Škola za dizajn, Beograd
Mentor: prof. Jovan Marković